33.

     Te noći su se zadržali Van Ludnice i gledali TV program iz nje.
     "Ovo sam želeo da vidite", reče Vonko Normalni kada su ponovo puštene vesti, "moj stari kolega. Tamo je preko, u vašoj zemlji, i sprovodi istraživanje. Samo gledajte."
     Bila je to konferencija za štampu.
     "Bojim se da trenutno ne mogu da komentarišem ime 'Bog Kiša'; mi ga zovemo 'spontana parakauzalna meteorološka pojava'."
     "Možete li nam reći šta to znači?"
     "Nisam sasvim siguran. Budimo ovde sasvim iskreni. Kada otkrijemo nešto što ne možemo da razumemo, volimo da to nazovemo na način koji vi ne možete da razumete, zapravo čak ni da izgovorite. Hoću da kažem, ako vas naprosto pustimo da šetate okolo i nazivate ga Bog Kiša, to onda nagoveštava da vi znate nešto što mi ne znamo, a bojim se da to ne možemo dopustiti.
     Ne, najpre mu moramo dati naziv koji kaže da je naš, a ne vaš, zatim potražimo neki način da dokažemo da nije ono što vi kažete da jeste, već nešto što mi kažemo da jeste.
     A ako se pokaže da ste vi u pravu, opet nećete biti u pravu, jer ćemo ga naprosto preimenovati u... ovaj... 'supernormalni' - ne paranormalni ili natprirodni, jer po svoj prilici već znate šta to znači, zar ne? - dakle, 'supernormalni inkrementni precipitacioni induktor'. Verovatno ćemo poželeti da tu negde prišijemo još i 'kvazi' da bismo se zaštitili. Bog Kiša! Ha, u životu nisam čuo takvu besmislicu. U poverenju, ja vam sa takvim ne bih pošao na izlet. Hvala, to bi bilo sve za sada, osim što bih želeo da kažem 'Ćao!' Vonku ako nas gleda."