3.

     Sledeća dva kamiona nisu vozili Bogovi Kiša, ali su ovi svejedno učinili istu stvar.
     Prilika je koračala, ili pre bućkala, dalje, sve dok nije došao novi breg, a izdajnička bara ostala za njim.
     Posle izvesnog vremena kiša poče da se smiruje i Mesec se nakratko ukaza iza oblaka.
     Jedan reno prođe kraj njega, a njegov vozač uputi hodajućoj prilici zajapurene i složene znakove da bi pokazao kako bi inače bio oduševljen da poveze priliku, samo što baš ovaj put ne može jer ne ide u smeru u kome bi prilika htela, koji god to smer bio, i da je siguran da prilika to shvata. Zaključio je time što je pokazao ohrabrujući signal palcem gore, kao da hoće da kaže da se nada da se prilika oseća baš bogovski zbog toga što joj je hladno i što je mokra da gore ne može biti, i da će je svakako povesti kada naiđe sledeći put.
     Prilika je koračala dalje. Prođe jedan fijat i učini isto što i reno.
     Jedan maksi prošao je suprotnom stranom puta i blesnuo farovima na priliku koja je lagano koračala, iako nije jasno da li je time mislio da kaže 'zdravo', 'izvini što idem u suprotnom smeru' ili 'gle, eno nekoga u kiši, koje sranje'. Zelena traka na vrhu vetrobrana pokazivala je da su poruku, kakva god da je, uputili Stiv i Kerola.
     Oluja se u međuvremenu nesumnjivo istrošila, a ono što je preostalo od grmljavine sada je gunđalo nad udaljenijim bregovima, kao čovek koji govori: 'I samo još nešto da kažem...' - dvadeset minuta pošto je priznao da je pobeđen u raspravi.
     Vazduh je sada bio čistiji, noć hladna. Zvuk se prilično dobro prostirao. Izgubljena prilika, koja je beznadežno drhtala, sada stiže do mesta na kome se bočni put odvajao ulevo. Nasuprot skretištu stajao je znak do koga prilika iznenada pojuri i poče da ga proučava grozničavom radoznalošću, trgavši se samo kada su naglo promakla još jedna kola.
     Pa još jedna.
     Prva su projurila nimalo ne obraćajući pažnju, druga su besmisleno signalizirala farovima. Ford kortina promače, pa nagazi na kočnice.
     Zanevši se od iznenađenja, prilika pridiže torbu uz grudi i pojuri prema kolima, ali u poslednjem trenutku točkovi kortine pokrenuše se i ona odjuri niz put, očigledno se dobro zabavljajući.
     Prilika uspori, zastade i ostade tako, izgubljena i odbačena.
     Dogodilo se da je sutradan vozač kortine otišao u bolnicu da mu izvade slepo crevo, ali zbog jedne mnogo zabavne zbrke hirurg mu je greškom uklonio nogu, a pre nego što je apendektomija ponovo mogla da se zakaže, upala slepog creva se zakomplikovala u divno ozbiljan slučaj peritonitisa, tako da je pravda, na svoj način, ipak zadovoljena.
     Prilika se vukla dalje.
     Jedan sab se zaustavi pokraj njega.
     Prozor mu se spusti i prijateljski glas reče: "Dugo već pešačiš?"
     Prilika se okrete prema njemu. Stade i uhvati ručku vrata.

     I prilika i kola i ručka na vratima nalazili su se na planeti zvanoj Zemlja, svetu čije se sveukupno prisustvo u 'Autostoperskom vodiču kroz Galaksiju' sastojalo iz dve reči: 'Uglavnom bezopasni'.
     Čovek koji je napisao te reči zvao se Ford Prefekt i u tom trenutku nalazio se na svetu koji je bio daleko od bezopasnog, sedeo je u baru koji je bio daleko od bezopasnog i tamo neobazrivo izazivao nevolje.