25.
Redovni pratioci doživljaja Artura
Denta verovatno su već stekli predstavu o njegovom karakteru i
navikama; ova predstava, iako se zasniva na istini i, razume se,
samo na istini, ipak nije celovita, budući da ne uključuje u sebe
čitavu istinu u svim njenim veličanstvenim vidovima.
A razlozi za to su očigledni.
Posredi su uređivanje, odabir,
potreba da se uravnoteži ono zanimljivo sa onim što je bitno i da
se izbace svi zamorni međudogađaji.
Kao ovo, na primer: 'Artur Dent pođe
u krevet. Popeo se uz stepenice, svih petnaest komada, otvorio
vrata, ušao u svoju sobu, izuo cipele i čarape, a zatim i ostatak
svoje odeće, jedno po jedno, da bi sve to ostavio u uredno
zgužvanoj hrpi na podu. Obukao je pidžamu, onu plavu na pruge. Umio
se i oprao ruke, oprao zube, otišao u WC, shvatio da je opet
pobrkao redosled, onda je morao da ponovo opere ruke, pa je otišao
u krevet. Čitao je petnaest minuta, pri čemu je proveo prvih deset
minuta pokušavajući da utvrdi dokle je stigao u knjizi prethodne
noći, a onda je ugasio svetlo i posle manje od jednog minuta već je
spavao.
Bilo je mračno. Ležao je na levom
boku dobar sat.
Posle toga, nemirno se promeškoljio u
snu i, ne budeći se, okrenuo se na desnu stranu. Sat posle toga oči
su mu nakratko zatreptale i on je blago počešao nos, iako će proći
još dobrih dvadeset minuta pre nego što se ponovo okrene na levu
stranu. I tako je proveo noć, spavajući.
U četiri je ustao i ponovo išao u WC.
Otvorio je vrata WC-a...'
I tako dalje.
To ne valja. Radnja uopšte ne
napreduje, a da i ne govorimo o akciji. To je dobro za one fine,
debele knjige kojih je prepuno američko tržište, ali, u stvari,
nikuda ne vodi. Uopšte vas, ukratko, ne zanima.
Ali propuštane su i drugačije stvari,
osim pranja zuba i pokušaja da spariš čiste čarape, a za neke od
njih ljudi su se neobično zanimali.
Šta je bilo, želeli su oni da znaju,
između Artura i Trilijan, jesu li išta napravili.
A odgovor na to je, razume se:
gledajte svoja posla.
A šta je, kažu još, on radio tokom
svih onih noći na planeti Krikit? To što na planeti nije bilo
fulornijskih vatrenih zmajeva i Dajr Strejtsa ne znači da su svi
sedeli svaku noć i čitali.
Ili da uzmemo konkretniji primer, šta
je bilo one noći posle okupljanja odbora na preistorijskoj Zemlji,
kada se Artur našao na obronku brega gde je gledao izlazak Meseca,
nad drvećem koje je blago plamtelo, u društvu divne, mlade devojke
po imenu Mela, koja je nedavno pobegla od buljenja svakog jutra u
stotinu gotovo istovetnih fotografija setno osvetljenih tuba zubne
paste u umetničkom odeljenju reklamne agencije na Golgafrinčamu.
Šta je onda bilo? Šta se posle desilo? A odgovor je, razume se, da
se knjiga tu završila.
Sledeća ne nastavlja priču pre nego
što protekne pet godina, a to je, kažu neki, stvarno malo
preterano. 'Taj Artur Dent' dopire povik iz najudaljenijih oblasti
Galaksije, koji se još i danas pripisuje tajanstvenoj sondi za
duboki svemir za koju se veruje da potiče iz jedne tuđinske
galaksije na rastojanju isuviše jezivom da bi se o njemu
razmišljalo, 'šta je on, čovek ili miš? Zar ga ništa drugo ne
zanima osim čaja i rasprava na temu smisla života? Zar taj nema
nimalo duha? Zar ne oseća strasti? Zar se on, da ne okolišimo
mnogo, ne tuca?"
Oni koji bi to da saznaju neka čitaju
i dalje. Ostali mogu da odmah skoče na poslednje poglavlje u kome
ima dobrih fazona, a pojavljuje se i Marvin.