15.

     Osam časovnih zona prema zapadu usamljeni čovek sedeo je na plaži i oplakivao neobjašnjivi gubitak. Mogao je da misli o svom gubitku samo u malim dozama bola, jer čitava stvar bila je prevelika da se podnese odjednom.
     Posmatrao je kako dugački, spori talasi Pacifika stižu po pesku, pa je čekao i čekao na ništa za koje je znao da će se desiti. Kada je došlo vreme da se to ne dogodi, ono se, turobno, i nije desilo i tako je popodne promicalo, sunce se spustilo iza dugačke linije mora i dan se svršio.
     Plaža je bila plaža koju nećemo imenovati, zbog toga što se tamo nalazila njegova privatna kuća, ali bio je to mali peskoviti potez negde duž stotina milja obale koje se najpre pružaju zapadno od Los Anđelosa. Ovaj grad opisan je u novom izdanju 'Autostoperskog vodiča kroz Galaksiju' u jednoj stavki kao 'gadan, grdan, smrdan, prdan, i koja još beše ono reč, i još sve ružne stvari, fuj', a u drugom, dopisanom svega nekoliko sati kasnije, kao 'nalik na nekoliko hiljada kvadratnih milja reklamne pošte 'Ameriken ekspresa', ali bez istog osećaja moralne dubine. Osim toga, vazduh je tu, iz nekog razloga, žut.'
     Obala se pruža zapadno, a zatim skreće prema severu do magličastog zaliva San Franciska, koga 'Vodič' opisuje kao 'Zgodno mesto da se poseti. Lako je poverovati da je svako koga sretnete kosmički putnik. To što ćete osnovati novu religiju, za njih je samo drugi način da kažete ĆAO. Sve dok se ne sredite i malo ne upoznate sa mestom, najbolje je da odgovarate sa NE na tri od svaka četiri pitanja koja će vam iko postaviti, jer se tamo dešavaju vrlo čudne stvari, od kojih bi neke mogle biti smrtonosne za neopreznog tuđinca.' Stotine vijugavih milja kamenitih hridi i peska, palmi, ogromnih talasa i sunčevih zalazaka opisani su u 'Vodiču' kao: 'Superiška. Mnogo dobro.'
     A negde na tom superiška dobrom potezu obale nalazi se kuća tog neutešnog čoveka, muškarca koga mnogi smatraju ludim. Ali jedini razlog tome bio je, kako bi on rekao ljudima, to što je posredi istina.
     Jedan od mnogih razloga što su ga ljudi smatrali ludim bila je neobičnost njegove kuće koja je, čak i u zemlji u kojoj je većina kuća neobična na ovaj ili onaj način, bila baš ekstremna u svojoj neobičnosti.
     Kuća mu se zvala Izvan ludnice.
     Njegovo ime bilo je naprosto Džon Votson, iako je on više voleo da ga zovu - a neki njegovi prijatelji su se sada uz oklevanje i složili s tim - Vonko Normalni.
     U njegovoj kući nalazile su se brojne čudne stvari, uključujući tu i sivi, stakleni akvarijum sa osam ugraviranih reči.
     Govorićemo o njemu mnogo kasnije - ovo je samo pauza da bismo pogledali zalazak sunca i da bismo rekli da je on takođe bio tu i gledao ga.
     Izgubio je sve za čim je mario i sada je jednostavno čekao na propast sveta - ne znajući da je ona već bila i prošla.