1.

     Istorija Galaksije malčice je smućena - i to iz više razloga: delom zbog toga što su se oni koji pokušavaju da vode računa o tome malo smutili, ali i zbog toga što se ionako dešavaju neke izuzetno mutne stvari.
     Jedan od problema ima veze sa brzinom svetlosti i teškoćama prilikom pokušaja da se ona prevaziđe. To ne možete izvesti. Ništa ne putuje brže od svetlosti, sa mogućim izuzetkom loših vesti, koje se pokoravaju sopstvenim posebnim zakonima. Narod Hingefrila sa Arkintufle Minor zapravo je pokušao da sagradi svemirske brodove koje su pokretale loše vesti, ali ovi nisu radili naročito dobro, a osim toga bili su izuzetno nedobrodošli kud god bi stigli, tako da, u stvari, i nije imalo mnogo smisla biti tamo.
     I zbog toga su uglavnom narodi Galaksije težili tome da utonu u sopstvenu lokalnu mutež, a istorija same Galaksije bila je, zadugo, u najvećoj meri kosmološka.
     Što ne znači da ljudi nisu pokušavali. Pokušali su da pošalju flote brodova koje će se baviti borbama ili poslovima u dalekim krajevima, ali ovima su obično bile potrebne hiljade godina da stignu bilo kuda. Do vremena kada bi konačno stigle, otkrivani su drugi oblici putovanja koji su koristili hipersvemir radi zaobilaženja brzine svetlosti, tako da su one bitke za koje su flote sporije od svetlosti poslate u rat već bile sređene vekovima pre nego što bi one stigle na lice mesta.
     To, razume se, nije remetilo želju njihovih posada da svejedno vode te bitke. Bile su uvežbane, bile su spremne, naspavale su se jedno dve hiljade godina, prešle su dalek put da obave gadan posao i, Zarkona mu, ima da ga obave.
     Tako je otpočelo prvo veće mućenje galaktičke istorije, sa bitkama koje su neprekidno izbijale vekovima pošto su razlozi zbog kojih su se vodile trebalo da budu sređeni. Međutim, ta vrsta muteži bila je tričarija u poređenju sa onom koju su istoričari morali da raspetljaju jednom kada je otkriveno putovanje kroz vreme i kada su bitke počele da pre-eruptiraju stotinama godina pre nego što bi razlozi za njih bili makar i potegnuti. Kada je stigao pogon beskonačne neverovatnoće i kada su čitave planete neočekivano počele da se preobražavaju u sladoled od banane, slavni istorijski fakultet Maksimegalonskog univerziteta najzad se predao, zatvorio dućan i prepustio svoje zgrade sve brže rastućem pridruženom fakultetu za teologiju i vaterpolo, koji je ove tražio već godinama.
     Što je sve veoma dobro, razume se, ali gotovo zasigurno znači da niko nikada neće znati odakle su, na primer, stigli Grebulonci, ili šta su tačno hteli. A to je šteta, jer da je iko znao išta o njima, moguće je da bi bila izbegnuta najstrašnija moguća katastrofa - ili bi bar morala da nađe drugi način da se odigra.
     Klik, Zu.
     Ogromni, sivi, grebulonski istraživački brod kretao se nemo kroz crnu prazninu. Putovao je zapanjujućom, vrtoglavom brzinom, pa ipak je izgledalo, pred titravom pozadinom milijardi dalekih zvezda, da se uopšte ne kreće. Bio je tek jedna mračna trunka sleđena na beskrajnoj granularnosti blistave noći.
     Na palubi broda, sve je bilo isto već milenijumima, u dubokoj tmini i nemo.
     Klik, zu.
     To jest, gotovo sve.
     Klik, klik, zu.
     Klik, zu, klik, zu, klik, zu.
     Klik, klik, klik, klik, klik, zu.
     Hmmm.
     Nadzorni program probudi nadzorni program nešto višeg nivoa duboko u napola usnulom brodskom kibermozgu i prijavi mu da svaki put kada napravi 'klik' sve što dobije jeste 'zu'.
     Nadzorni program višeg nivoa zapita šta bi to trebalo da dobije umesto toga, a nadzorni program nižeg nivoa reče da ne može baš tačno da se seti, ali da je pomislio kako bi to pre trebalo da bude nešto u vidu udaljenog zadovoljnog uzdaha. Nije znao šta to zujanje predstavlja. Klik, zu, klik, zu. Samo je to dobijao.
     Nadzorni program višeg nivoa razmislio je o tome i stvar mu se nije dopala. On zapita nadzorni program šta to tačno nadgleda, a nadzorni program nižeg nivoa reče da ni toga ne može da se priseti, već samo da je reč o nečemu što je trebalo da uradi 'klik', uzdah svakih desetak godina ili tu negde, što se obično dešavalo bez greške. Pokušao je da konsultuje svoju tabelu grešaka, ali nije mogao da je nađe, zbog čega je skrenuo pažnju nadzornog programa višeg nivoa na čitav problem.
     Nadzorni program višeg nivoa pođe da konsultuje jednu od sopstvenih tabela ne bi li otkrio šta je to nadzorni program nižeg nivoa trebalo da nadzire.
     Nije mogao da nađe tabelu za uporedbu.
     Čudno.
     On ponovo pogleda. Dobijao je samo poruku greške. On pokuša da uporedi poruku greške sa uporednom tabelom grešaka, ali nije mogao da nađe ni nju. On dopusti da prođe nekoliko nanosekundi dok je sve ponavljao još jednom. Onda probudi nadglednika funkcije svoga sektora.
     Nadglednik funkcije sektora navali na neposredne probleme. On pozva svog agenta za nadgledanje koji takođe navali na probleme. U roku od nekoliko milionitih delova sekunde virtualna kola koja su počivala usnula, neka godinama, neka vekovima, sevala su i vraćala se u život po čitavom brodu. Negde je nešto pošlo strašno kako ne treba, ali nijedan program za nadgledanje nije znao da kaže o čemu je reč. Na svakom nivou nedostajala su ključna uputstva, a uputstva o tome šta treba učiniti u slučaju da nedostaju ključna uputstva takođe su nedostajala.
     Mali moduli softvera - agenti - pokuljaše logičkim putevima, grupisali su se, razmenjivali podatke, pregrupisali. Brzo su ustanovili da je brodska memorija, čitavim putem do središnjeg modula misije, otišla u paramparčad. Nikakva ispitivanja nisu bila u stanju da odrede šta se to dogodilo. Izgledalo je da je čak i središnji modul misije oštećen.
     To je veoma pojednostavilo čitav problem. Zameniti središnji modul misije. Postojao je još jedan, rezervna kopija, tačni duplikat originala. Morao je biti fizički zamenjen, jer iz bezbednosnih razloga nije bilo nikakve veze između originala i njegove rezervne kopije. Jednom kada se zameni središnji modul misije, on će moći sam da nadgleda rekonstrukciju ostatka sistema u svakoj pojedinosti i sve će biti u redu.
     Roboti su dobili uputstvo da donesu rezervnu kopiju središnjeg modula misije iz zaštićene ojačane prostorije, gde su je čuvali, do logičke komore broda radi instalacije.
     To je zahtevalo podugačku izmenu kodova za slučaj opasnosti i protokola dok su roboti ispitivali agente ne bi li utvrdili autentičnost njihovih uputstava. Najzad su roboti bili zadovoljni, jer su sve procedure bile u redu. Raspakovali su rezervnu kopiju središnjeg modula misije iz skladišnog kućišta, izneli je iz skladišne odaje, ispali iz broda i odleteli, vrteći se, u prazninu.
     To je pružilo prvi značajniji uvid u to šta ne valja.
     Dalje ispitivanje brzo je utvrdilo šta se dogodilo. Meteorit je probušio veliku rupu u brodu. Brod je nije ranije opazio, jer je meteorit glatko odsekao onaj deo procesne opreme broda koji je trebalo da utvrdi da li je brod pogodio meteorit.

     Prva stvar koju je trebalo učiniti bio je pokušaj da se rupa zatvori. Ispostavilo se da je to nemoguće, jer brodski senzori nisu mogli da vide da rupa postoji, a nadzornici koji je trebalo da kažu da senzori ne rade kako valja nisu radili kako valja i stalno su govorili da su senzori u redu. Brod je mogao samo da zaključi o postojanju rupe na osnovu činjenice da su roboti očevidno ispali kroz nju, odnevši sa sobom rezervni mozak koji bi mu omogućio da vidi rupu.
     Brod je pokušao da razmisli inteligentno o tome, nije uspeo, a onda je na trenutak u potpunosti prestao da radi. Razume se, nije shvatio da je prestao da radi, jer je prestao da radi. Naprosto se iznenadio što su zvezde poskočile. Posle trećeg skoka zvezda brod najzad shvati da mora biti da to on prestaje sa radom i da je vreme da se donesu neke ozbiljne odluke.
     On se opusti.
     Onda shvati da još nije doneo ozbiljne odluke i uspaniči se. Ponovo nakratko prestade da radi. Kada se opet probudio, on zapečati sve pregrade oko mesta na kome je znao da mora biti neviđena rupa.
     Očevidno još nije stigao na odredište, pomisli on isprekidano, ali pošto više nije imao ni najblažeg pojma gde bi to odredište moglo biti ili kako da dođe do njega, izgledalo je da nema mnogo smisla u tome da se nastavi. On se obrati onim sićušnim ostacima uputstava koje je bio u stanju da rekonstruiše iz parčića središnjeg modula misije.
     "Tvoja !!!!! !!!!! !!!!! godišnja misija je da !!!!! !!!!! !!!!!, !!!!!, !!!!! !!!!! !!!!! !!!!!, sletiš !!!!! !!!!! !!!!! bezbednom rastojanju !!!!! !!!!! osmatraš ga. !!!!! !!!!! !!!!!...."
     Čitav ostatak bio je obično đubre.
     Pre nego što prestane da radi zauvek, brod će morati da prenese ta uputstva, takva kakva su, svojim primitivnijim podređenim sistemima.
     Takođe mora da oživi čitavu posadu.
     U tome je bio drugi problem. Dok je posada bila u hibernaciji, umovi svih članova, njihova sećanja, identiteti i svest o onome što su pošli da obave preneti su u središnji modul misije radi bezbednog čuvanja. Članovi posade neće imati ni najblažu predstavu o tome ko su i šta tu, zapravo, rade. Pa, dobro.
     Upravo pre nego što je prestao da radi poslednji put, brod shvati da i motori počinju da mu otkazuju.
     Brod i njegova oživljena i zbunjena posada plutali su dalje pod komandom izvršnih automatskih sistema, koji su naprosto pokušavali da nađu mesto za sletanje gde god to mogu i nešto za osmatranje, šta god mogu.
     Što se tiče pronalaženja nečega za sletanje, tu nisu bili naročito uspešni. Planeta koju su otkrili bila je očajno hladna i samotna, tako bolno daleko od sunca koje je trebalo da je zagreje da je bila potrebna sva Okolin-O-obrazna mašinerija i svi Životo-Davo-Sistemi ne bi li je pretvorili, ili bar jedan njen deo, u naseljivo mesto. Bilo je boljih planeta u većoj blizini sunca, ali brodski Strateg-O-Mat očigledno je bio zabravljen u mod vrebanja i odabrao je najudaljeniju i najnenametljiviju planetu i, štaviše, nije hteo da dozvoli da mu iko protivureči izuzev glavnog brodskog strateškog oficira. Budući da su svi na brodu izgubili razum, niko nije znao ko je glavni strateški oficir, odnosno, čak i kada bi ovaj mogao biti identifikovan, kako je to trebalo da protivureči brodskom Strateg-O-Matu.
     Ali što se tiče nalaženja nečega što će posmatrati, naleteli su na suvo zlato.